Od čega zavisi to koliko ste tolerantni na alkohol?

POGLEDAJ GALERIJU2 slika

U vojničkim danima, imao sam druga koji je bez problema mogao da popije deset, petnaest i – jednom prilikom – čak dvadeset dve flaše od po pola litre piva, bez ikakvih vidnih posledica gubljenja kontrole nad sobom. Na sasvim drugom kraju spektra tolerancije na alkohol, ja osećam nesigurnost, neravnotežu i ljuljuškanje vidnog polja, već i nakon dve flaše.

Izuzimajući osvežavajuće gazirane napitke, alkohol je najčešće konzumirano piće, a u nekim zemljama je i na prvom mestu. Nažalost, alkoholna pića izazivaju i niz nuspojava koje u zavisnosti od unete količine i individualne tolerancije idu od oduševljenja do narkoze.
Alkohol spada u organska jedinjenja, a tip korišćen u pićima je etil-alkohol (etanol) koji, u različitom procentu, čini deo fermentisanih i destilovanih pića. Iako je opštepoznato da konzumacija etanola dovodi do štetnih posledica da su one potencijalni uzročnik mentalno i društveno razornog alkoholizma, kao i da alkohol zamagljuje percepciju, narušava koncentraciju i muti razum, širom sveta ga svakodnevno konzumiraju milioni. Jedan od činilaca koji povećava potrošnju alkoholnih pića je i fiziološki efekat zvani alkoholna tolerancija.

Pojam alkoholna tolerancija ukazuje na stepen sposobnosti osobe da unosi veće količine etanola pre nego što počne da oseti njegove efekte u odnosu na ostale. Postoji više razloga zašto se to dešava – zbog čega se čini da neko može da se naliva bez vidljivih posledica, a nekom drugom kolena klecaju i nakon čaše vina.
Istraživanja su ukazala na mnoštvo činilaca različite tolerancije na alkohol, kaže Peter Martin, profesor psihijatrije na Univerzitetu Vanderbilt. Pol i telesna težina su faktori koji snažno utiču na toleranciju.
Muškarci su većinom u stanju da popiju više od žena pre nego što se napiju. Razlog tome je činjenica da žene mahom imaju manja tela i veći procenat masnoće u odnosu na muškarce, zbog čega im treba manje alkohola da se opiju. Žene takođe proizvode manje količine enzima za metabolisanje alkohola, tako da etanol duže cirkuliše njihovim organizmima.
Možete li izgraditi veću toleranciju na alkohol zato što ste viši ili veći? Ukratko – da. Osobama sa većim telima, kao i onim mišićavijim, potrebne su veće količine etanola da bi iskusile iste efekte pića kao osobe prosečne visine i građe – krupniji ljudi mogu da popiju više bez neposrednih loših posledica. Do toga dolazi zato što se alkohol prvo distribuira periferijom organizma – ima mnogo tkiva kojima etanol mora da prođe po periferiji organizma pre nego što dođe do mozga i proizvede (ne)željene efekte, a put do periferije je duži kada je telo krupnije.

Ali, kad ostavimo po strani pol i težinu, drugi biološki činioci su mnogo zamršeniji.
- Postoje mišljenja koja alkoholnu toleranciju dovode u vezu sa enzimima uključenim u metabolizam alkohola - kaže Martin - dok drugi misle da je u pitanju uticaj na prenosnike nervnih signala u mozgu, koji je kod različitih ljudi različit.
Kad je reč o ulozi enzima, objašnjava Brad Uren, vanredni profesor interne medicine Univerziteta Michigan, metabolizam alkohola je višestepeni proces. Alkohol se kao i druge strane supstance metaboliše u jetri. Iako je osnovni proces za svakog identičan, metabolizam jedinjenja etanola varira od pojedinca do pojedinca – različiti ljudi neće obraditi iste količine etanola i razviti iste simptome za isto vreme. - Najveći deo alkohola obrađenog u organizmu je prvo podvrgnut uticaju enzima alkohol-dehidrogenaze, koji ga prevodi u jedinjenje zvano acetaldehid - kaže Uren.
- Acetaldehid se potom metaboliše aldehid dehidrogenazom.

Nivoi alkohol-dehidrogenaze se razlikuju od osobe do osobe. Alkohol-dehidrogenaza je najbolja odbrana od ekstremno otrovnih efekata koje nemetabolisani etanol ima na kardiovaskularni i nervni sistem. Osobe koje imaju sporije varijante ovog enzima verovatno će razviti bolju otpornost na piće.
Pojedinci u svom telu imaju i manje aldehid-dehidrogenaze, zbog čega dolazi do nakupljanja acetaldehida u krvi. Acetaldehid je otrovni međuproizvod koji se naknadno transformiše u vodu i ugljen-dioksid. - Nakupljanje acetaldehida može dovesti do crvenila i crvenih mrlja na koži, licu i leđima i izraženijim simptomima uobičajeno vezanim za mamurluk - kaže Uren.
Kada je reč o drugom slučaju – neurotransmisiji – pretpostavlja se da mozgovi osoba sa visokom alkoholnom tolerancijom ne dobijaju signale koji im kažu Dosta je – sada bi trebalo da prestaneš da piješ!
Određene genetske razlike dovele su do različitih nivoa podnošenja alkohola među etničkim grupama. Tako osobe poreklom iz Azije uglavnom imaju manje aldehid-dehidrogenaze. Iako imaju neke od enzima za metabolisanje alkohola, oni rade veoma sporo. To je glavni razlog zbog čega se Azijati – i Indijanci, koji potiču iz Azije – opijaju brže od Evropljana ili Amerikanaca evropskog porekla.

Izuzimajući ova dva faktora, mozak i telo se prilično brzo prilagođavaju redovnom prekomernom unosu alkohola.
Po Urenovim rečima, telo je sposobno da se prilagođava povećanoj konzumaciji, što može rezultirati bržim metabolizmom alkohola. To u suštini znači da oni koji češće piju mogu da deluju manje opijeno od drugih koji su popili istu količinu. Osnovni uzrok otpornosti na etanol ostaje učestala i prekomerna konzumacija alkohola. Hroničan unos alkohola povećava toleranciju organizma na nusefekte pića. I zaista, moj drug s početka članka je svakodnevno brusio svoju veštinu sa za njega skromnih 5-10 boca piva. Ja, koji vrlo slabo podnosim alkohol, nekad po čitavu godinu ne unesem ni kap. Telo se adaptira na uobičajeno unete količine i dolazi do smanjenja stimulacije receptora, a tako i do otpornosti na etanol.
Alkohol ostvaruje uticaj delujući na sistem neurotransmitera. To dugoročno dovodi do prilagođavanja receptora i njihovog sve slabijeg odgovora na efekte alkohola. Alkoholičar traži pospanost i opuštenost, ali pošto njegovi receptori više ne odgovaraju na uobičajene količine alkohola, prinuđen da pije više, što ga odvodi dublje u spiralu alkoholizma.
Da li je veća alkoholna tolerancija nešto zaista pozitivno? Iako na papiru deluje kao dokaz snage i sposobnosti organizma da rutinski prerađuje stranu materiju, ona ipak samim tim nije i nešto dobro.
Prvi problem sa većom tolerancijom je što odaje pogrešan utisak o tome koliko je neko zaista pijan. Iako se čini da je osoba sasvim u redu i u stanju da vozi auto ili motocikl, jer je očigledno da ne prepliće nogama dok hoda i ne petlja mučeći se da izgovara reči, pri čemu i ona misli to isto, to nije zdrava pretpostavka. Jer, količina unetog alkohola ipak ima veliku težinu.
- Nije bezbedno pretpostavljati da su takve osobe sposobne za obavljanje zadataka koji zahtevaju koncentraciju i brzo reagovanje, kao što je upravljanje vozilom, u istoj meri kao i da nisu konzumirale alkohol - kaže Uren.
Isto tako, nije trezveno pretpostaviti da se oni sa visokim pragom tolerancije na alkohol, koji mogu mnogo da popiju a da se ne napiju, neće suočiti sa dugoročnim posledicama prekomernog pijenja.
- Svi oni su i dalje pod rizikom komplikacija vezanih za količinu alkohola unetu tokom života. To uključuje cirozu jetre, bolesti mozga, neuropatiju, pankreatitis, gastritis i rak stomaka. Ljudi sa većom tolerancijom su skloniji razvoju alkoholizma - kaže Martin. Tome treba dodati i utvrđene negativne posledice kao što su samouverenost koja podstiče još veći unos alkohola i razvoj zavisnosti, kao i doprinos smanjenoj efikasnosti jednih ili povećanoj toksičnosti drugih lekova.
Uren naglašava da bi posebno trebalo obraćati pažnju na stepen konzumacije alkohola tokom leta, upravo kada se najčešće povećava njegov unos. - Alkohol dovodi do dehidracije i ne bi smeo biti korišćen umesto vode i ostalih tečnosti prilikom vežbanja i aktivnosti na otvorenom tokom vrelih letnjih dana.

Gotovo da ne treba ni naglašavati svima znanu činjenicu da alkohol negativno utiče na koordinaciju i procenu situacije. - Treba razdvojiti korišćenje alkohola od aktivnosti koje traže dodatnu koncentraciju - kaže Uren – kao što su vožnja bicikla, rolera, skutera na vodi i drugih letnjih sportova. Ne zaboravite – nebezbedna upotreba alkohola nije određena tolerancijom organizma na njega, već unetom količinom.
I u slučaju da je prisutna, toleranciju na alkohol bi bilo uputno smanjiti. Ako razmislimo, to je umnogome slično toleranciji na insulin i dijabetesu.
Uzdržavanje od pića će postepeno smanjiti podnošenje alkohola – osoba će efekte pića osetiti uz manje količine. Ali iako je ovo lako razumeti, uglavnom je teže i sprovesti u delo. Međutim, čak i uzdržavanje od alkohola u trajanju od samo nekoliko dana omogućava telu da smanji količinu etanola potrebnu za postizanje njegovih efekata. Uz pomoć ove tehnike, osobe koje nisu mogle da se opiju ni posle pet ili šest pića osete snažan uticaj već nakon prvog.
Na kraju, nikad ne pokušavajte da se nadmećete u piću sa osobama koje imaju visoku toleranciju na alkohol. - Biti u stanju da nekoga oterate pod sto pićem obično se vezuje za snagu, i postoji prava stigma od toga da je neko slabić kad je reč o piću - kaže Martin. Ali u stvari, kad razmislimo o svemu dosad rečenom, upravo slabići na duže staze prolaze mnogo bolje.

Autor: Momir Iseni

Foto: Profimedia, Shutterstock

Najčitaniji tekstovi iz kategorije HRANA I PIĆE

Još iz kategorije HRANA I PIĆE