Držite li se bontona na društvenim mrežama ili nemate pojma ni šta bi to bilo?

Društvene mreže su odavno dobile status poroka. Oni koji ne veruju, a koriste ih, trebalo bi da pokušaju da se isključe na neko vreme, ali da nastave normalno da egzistiraju i obavljaju poslove, pa će spoznati da li su i koliko zavisni od njih.

Offline is the new luxury! Tako glasi #quote koji se masovno šeruje internetom i u kome svakako ima istine, jer ako ništa drugo odsustvo sa društvenih mreža garantuje mir, a on u današnje vreme zaista jeste luksuz. Dok se internet zajednica koprca između negativnih komentara i ulepšane stvarnosti, savremeni Robinson Kruso – a danas je to onaj koji sedi na svom pustom ostrvu nezainteresovan za aktuelna, virtuelna dešavanja - potpuno miran i spokojan uživa daleko od virtuelne papazjanije, a kada bi nekim čudom opalio jedan selfie za one koji jedva čekaju da i njega vide online, sigurno bi ga ispratio haštagom #NoStressAtAll.

Samim tim što su označene kao porok, društvene mreže su po difoltu postale i dijagnoza. To može potvrditi bilo koji psihoterapeut ukoliko bi ga pitali sa kakvim problemima mu se obraćaju moderni pacijenti. Međutim, pohvalno je to što društvene mreže istovremeno mogu biti i psihoterapija ukoliko ih na ispravan način koristimo.

Ono što se tu dešava, danas je u mnogim segmentima nonsens, ali ponajviše paradoks, počev od toga da su osmišljene sa idejom da svoje korisnike umreže, a zapravo ih na mnogo načina udaljavaju. Zvuči neverovatno, ali taj efekat često postižu čak i kada ih ljudi koriste za dating, što je jedan od najčešćih razloga njihove konzumacije. Mada, ako je verovati statistici, a i ukoliko ste iole online, jasno vam je da ih ljudi najviše koriste kako bi izneli svoje mišljenje, čak i kad to niko od njih ne traži (pogotovu tada) i što je najzanimljivije to mišljenje je uglavnom negativno, pa se na njega reaguje još negativnijim i tako unedogled, sve do nove dijagnoze, pa čak i sukoba.

Društvene mreže su postale poligon za ispoljavanje najgorih osobina. Korisnici su dobili priliku da zaviruju u živote drugih, a da svoj kreiraju kako žele. Ako su na društvenim mrežama pod pravim imenom i prezimenom, uglavnom su našminkani, neretko fake, sa maskama koje su ponekad evidentnije nego kod onih koji se otvoreno skrivaju iza nekog pseudonima. I među jednima i drugima mnogo je onih koji virtuelno laju, ali ponajviše onih koji društvene mreže zloupotrebljavaju ili ih koriste za neki vid manipulacije.

Na ovakvom (bojnom) polju, bonton je u startu izgubio bitku, pogotovu što se on sve više gubi i u stvarnom svetu, svakodnevnom životu, gde smo sebe ubedili kako danas nije moguće biti džentlmen, pre svega pristojan. A nije baš tako. I dalje je krajnje jednostavno, samo se mora biti dosledan, što važi i za društvene mreže. Tamo je zapravo mnogo lakše sačuvati pristojnost, jer korisnik ima dodatno vreme da dobro razmisli pre nego klikne na Post it! i objavi to što je naumio. Ono što ljudi u takvoj situaciji često previde je činjenica da apsolutno svaka reč, svaka slika ili svaki post bilo koje vrste postavljen na društvene mreže ostaje zabeležen zauvek i u nekom trenutku bi mogao postati vidljiv apsolutno svakome, čak i ukoliko je poslat kao Direct Message.

Među online zajednicom, koliko god bliska i umrežena bila, najuočljivije je ipak odsustvo poštovanja drugih, njihovog mišljenja i veoma nizak nivo pristojnosti. Ljudi su na društvenim mrežama uglavnom na ti. Persiranje je misaona imenica. Psuje se i vređa toliko da društvene mreže izgledaju kao kanalizacija interneta, u Srbiji pogotovu. U ludilu za senzacijom koju su nam nametnuli najpre tabloidi, a onda po sličnom principu i društvene mreže, kriterijumi u komunaciji su se toliko srozali da u skladu s tim, najčešća konstatacija glasi – sve je otišlo u k...

Tekst u celini pročitajte u julsko-avgustovskom broju magazina Esquire

Autor: Bogdan Petrović

Foto: Profimedia, Shutterstock