Ova žena je jača od smrti

POGLEDAJ GALERIJU2 slika

Trinaestogodišnju devojčicu, već godinama zaljubljenu u surf, napada pet metara duga tigar ajkula. Nakon što joj čeljusti otkidaju čitavu levu ruku, devojčica gubi 60% krvi.

Manje od mesec dana nakon skoro fatalnog napada – devojčica je ponovo na dasci. Bez ikakvih pritužbi se podvrgava intenzivnoj fizikalnoj terapiji i vežbama snage kako bi ravnotežu i pokrete prilagodila nedostatku ruke.

Dvadesetdevetogodišnja Bethany Hamilton, jedna od najpoznatijih svetskih surferki, prevazišla je ogromne izazove u nastojanju da dođe na sam vrh. Uprkos za taj sport, koji zahteva vrhunsku ravnotežu i koordinaciju, ogromnog nedostatka (ako ste, recimo, pokušali da izvedete čučanj na jednoj nozi, poznato vam je koliko ravnoteža zavisi od položaja i protivteže koju u tom pokretu čine obe ruke – nedostatak jedne bi znatno otežao pokret. A pogotovo ako biste ga izvodili na nestabilnoj podlozi i u neprestanom kretanju, sve vreme menjajući raspodelu težine i težište tela, kao u jahanju na talasima), Bethany Hamilton je iz godine u godinu napredovala na elitnom nivou nastupajući u Svetskoj surf ligi (World Surf League) koju čini godišnja turneja od više takmičenja. Iako nikad nije osvojila  najviše mesto na pobedničkom postolju, na Fijiju je 2016. zauzela treću poziciju, iza sebe ostavivši i šestostruku svetsku šampionku Stephanie Gilmore kao i svetskog broja jedan Tylera Wrighta. I to nakon što je godinu dana ranije postala majka.

Njeni rezultati ostavljaju druge surfere zadivljenim.

„Poteškoće sa kojima se ona suočava da bi redovno nastupala na elitnom nivou su verovatno neuporedive sa bilo čim u muškom ili ženskom sportu“, rekla je legenda surfa Kelly Slater nakon Fijija. „Mislim da bi svako trebalo da odveze puni surf sa jednom rukom privezanom za bok i pokuša ne samo da vesla preostalom rukom već i da se uspravi i postavi u optimalni položaj. Plašim se da to i pokušam, i ludo sam zadivljena njenim veštinama.“

Za Bethany Hamilton, činjenica da surfuje jednoruka uopšte nije bitna:

„Ne gledam na to kao ,Vau, uradila sam odličan posao sa jednom rukom’, već jednostavno ,Vau, uradila sam odličan posao na tom talasu.’

Nakon vrhunskog rezultata i trećeg mesta na Fijiju, usledila je i ESPY nominacija za najbolju sportistkinju sa invaliditetom. Bethany je, međutim, povukla svoje ime sa liste. Osvajanje tog priznanja bi, kaže, bilo samo vraćanje na početnu tačku – na sudbonosni dan kad ju je napala ajkula. Uprkos izazovima postizanja vrhunskih rezultata sa invaliditetom, ona kaže da je najteža stvar, sa kojom se i dalje rve, način na koji je drugi doživljavaju i tretiraju.

„Smešno je“, smeje se, „ali kad sam čula da ću biti nominovana za ESPY, istog trenutka sam pomislila ,Opa, nadmetaću se za titulu najbolje takmičarke u akcionim sportovima!’ Ni na pamet mi nije palo da će me smestiti u sekciju osoba sa invaliditetom... Ne surfujem kao invalid niti se takmičim u takvoj kategoriji.“

Njen komentar je po tome sličan izjavi Serene Williams, koja je rekla da, kad se o njoj piše i govori, više voli odrednicu „jedna od najvećih sportista svih vremena“, umesto poslovičnog „jedna od najvećih sportistkinja svih vremena“.

Da bi kompenzovala ruku koja nedostaje, Bethany mora da vesla dvostruko jače i da se odguruje stopalima. Mora da uđe u talas kasnije od ostalih jer jednom rukom ne može da stvori dovoljno sile na rastojanju na kom to čini najviše surfera.

Ona ne poriče da se neprestano suočava sa jedinstvenim izazovima, zbog čega koristi svaku priliku da inspiriše ostale, uključujući i aktivnosti u svojoj neprofitnoj grupi koja podržava druge osobe sa amputiranim udovima. Zato je sa velikim oklevanjem razmatrala odluku da od ESPY-ja zatraži povlačenje njene nominacije. Na kraju se sve svelo na njena osećanja oko formulacije priznanja:

„Mislim da je ,sa invaliditetom’ veoma degradirajuća titula za sportistu. Osećam da sam veoma obdarena osoba... Ako išta, ohrabrujem ESPY da... promeni naziv kategorije u Najbolje Adaptirani Sportista, tako da ukaže na sportiste koji su se prilagodili jedinstvenim životnim okolnostima. Da su je tako nazvali, bila bih oduševljena da sebe vidim u toj kategoriji.“

Tekst u celini pročitajte u septembarskom broju magazina Esquire

Autor: Momir Iseni

Foto: Profimedia

Najčitaniji tekstovi iz kategorije MAGAZIN

Još iz kategorije MAGAZIN