Ovaj ženski odevni predmet dovodi muškarce do usijanja

Zašto su tange toliko uzbudljive? Zašto su one među glavnim ulogama ili redovnim sadržajima svih vlažnih snova koji drže do sebe? Na jednoj strani su strogi fetišisti, manjinska ekipa koja se seksualno uzbuđuje isključivo preko dodirivanja, mirisanja ili pak nošenja tangi. Svako je nastran na svoju stranu, a ostaje činjenica da se one zaista prave od mekanih i nežnih materijala poput svile ili satena (koji najčešće nisu dostupni muškarcima), te da se njihovo dodirivanje & ostalo naprosto oseća kao dodirivanje žene. Zatim, imamo ljude koji nisu strogi fetišisti, ali su im ženske gaćice po sebi privlačne – zato što se one posve neposredno trljaju sa svim onim nežnim i mekanim delovima ženskog tela, zbog toga što podsećaju na zajedničke seksualne avanture i zato što zadržavaju miomirise koji ženu čine ženom. Dakle, imamo i simpatično romantičnu ekipu koja kapira da su gaćice jedan od najličnijih i najintimnijih predmeta koje devojka poseduje i imati ih za sebe je naprosto kao imati deo te devojke.

Međutim, za sve ostale nefetiški i neromantično nastrane, najveći deo privlačnosti tanga počiva, naravno, na privlačnosti zadnjice, guze ili dupeta. I u ovu grupu verovatno spada većina tangofilnih mužjaka. Prisetimo se, tange tangama čini činjenica da razodevaju guzu. Naime, zadnjica je primarna zona seksualnog izražavanja za sve vrste primata, u koje spada i čovek. Pojedini istraživači tvrde da je i poreklo seksualne privlačnosti ženskih grudi upravo u tome što podsećaju na zadnjicu spreda. Ženke ljudske životinje imaju veće i zaobljenije stražnjice od mužjaka, a ženski hormon estrogen je „krivac” za smeštanje masnoće u guzove, hvala mu do neba i nazad. Evolucioni biolozi tvrde da velika i okrugla dupeta zapravo impliciraju plodnost, zdravlje i spremnost na kvalitetnu trudnoću, zbog čega je kod mužjaka i evoluirala ta goruća strast ka ženskim zadnjicama. Oni čudaci među nama koji su se tokom evolucione istorije palili na žgoljave guzice nisu imali sreće sa potomstvom, pa su lagano odstranjivani iz populacije. Drugim rečima, zahvalimo prirodnoj selekciji i namignimo Čarlsu Darvinu jer se okrećemo za ženama i njihovim guzicama na ulici.

S tim u vezi, jedni će reći da je funkcija tanga u tome da sakriju one poslednje preostale granice građanske pristojnosti – polne organe i anuse – a drugi da je njihova funkcija u tome da u celini otkriju zadnjicu, odnosno guzove. Međutim, priča o tome da li tange zapravo otkrivaju ili skrivaju ista je kao i priča o polupunoj ili polupraznoj čaši vode. Pri čemu i optimisti i pesimisti greše jer propuštaju da uvide jednostavan realizam i veliku istinu: tange istovremeno rade i jedno i drugo. Ovakav donji veš naprosto čini jedna dijalektika skrivenog i otkrivenog, teze i antiteze u hegelijanskoj sintezi kojoj je ime privlačnost ili popaljivost. Dakle, zamisao o tome da su tange super isključivo zato što pokazuju guzicu je samo jedan deo jednačine. I to deo na koji obraća pažnju onaj tinejdžersko prepaljeni segment našeg muškog mozga. Ali tange su i mnogo više od toga. Spomenuta dijalektika skrivenog i otkrivenog u privlačnosti tanga zapravo implicira nepopravljivu strast za – erotikom i erotizmom. Koju čak i umovi bespovratno zagađeni najogoljenijom i najodurnijom pornografijom (hvala, internete!) ipak zadržavaju u sebi. Tange istovremeno i otkrivaju i sakrivaju koliko treba, i u tom mraku naših tajnih želja leži njihova magija. I strast koja žulja planetu mnogo više od nenavikle zadnjice.

Jer, zamislimo se na trenutak: stilizovani, dizajnirani donji veš je retko kada praktičan i funkcionalan, a pokazuje se jedino specijalno izabranima. I to u onim kratkim trenucima vremena pre nego što bude skinut da bi usledilo šta već usledi. Pa ipak, ljudska životinja ulaže nadljudski napor da čak i taj banalni predmet nekako ukrasi ili nakinđuri, odnosno učini lepšim, privlačnijim i seksualnijim. Poput ocrtavanja vaza za smeštanje ječma u Mesopotamiji ili reljefnih skulptura bogova na frizu Partenona. Ima li boljeg svedočanstva o našoj prirodi? Čovek neprekidno ulepšava i seksualizuje sve što mu dopadne šaka, čak i ako te šake koristi da bi nešto skinuo i bacio na pod. Ili pomerio u stranu. Istorija tanga proizvod je istorije ljudske vrste, kao i istorije njene kulture koja se milenijumima bori da postane iskrena i verna sebi. Ne kritikujmo zato sve ponosne vlasnice tanga, čak i kada ih namerno izvuku napolje. One su samo verne onome što ih čini ljudima.

Konačno, uprkos pohvalnoj normalizaciji tanga i njihovom laganom prodiranju u mejnstrim, u kojem su danas udobno smeštene, ipak ostaje činjenica da su tange po definiciji – buntovne. One iskaču, pa se iznova sakrivaju, nestaju i vraćaju se, ponekad su praktične, a ponekad samo raspaljuju strasti, istovremeno su i nakićene i nevidljive, neuhvatljive i beskrajno promenljive, i sve to uprkos prividno prostom – neko će reći prostačkom – dizajnu. Takođe, dok jeftine tange izgledaju kao neudoban lastiš kojeg je voda izbacila na obalu, kvalitetne tange su sugestivne, moćne i nezaboravne, pa ne smemo zaboraviti na klasnu dimenziju celog slučaja. Srećom, tange odavno nisu signal za devojke oko kojih se ne treba previše truditi, kao što je i pogrešno interpretirati ih kao donji veš stvoren jedino za muškarce i njihovu pohotu. Uzimajući u obzir njihovu istoriju, bogatstvo priča koje one pričaju, tange su savršeni kulturni artefakt, kao i simbol i ženske i ljudske slobode – i takve treba i da ostanu. Istovremeno, tange su i skriveni, opskurni objekat, taj mračni predmet želje, ponekad grubo, a ponekad nežno ušunjan u telesne krivine i šupljine. Kada žena nosi tange, ona oseća svoju bezobraznu i subverzivnu tajnu sve dok su na njoj. Pošto se celom svojom dužinom dodiruju sa erogenim zonama, tange su kvintesencija seksa sublimirana u komadić mekane tkanine. One su i seksualno devijantne jer odbacuju banalnu prostotu čiste golotinje, iako otkrivaju toliko toga. A baš zato što nespretno skrivaju polne organe, one pričaju priču o mračnijim i o tananijim delovima ljudske prirode i otkrivaju nam mnogo više nagosti čovekove duše.

Kao što sva ova priča o tangama (pri)kazuje, ideja o tome da je neki odevni predmet privatnog ili javnog karaktera – kao i poigravanje sa ta dva aspekta odevanja – jeste ideja koja je varirala u istoriji, kao i od kulture do kulture. Jednostavno rečeno, u jednom trenutku ljudske nekulturne istorije, neki čovek se briljantno dosetio da gola zadnjica više nije toliki društveni tabu, dok je ista ta zadnjica zadržala svu svoju seksualnu popaljivost za ljudsku životinju. I, naprosto, tange su rođene. Zbog svog jednostavnog dizajna, krupnih društvenih posledica, kao i dubinskog erotizma, one ostaju veliki izum 20. stoleća. I odavno nisu rezervisane za plesačice po krilu, filmske i pop zvezde ili preseksualizovane tinejdžerke sa krizom identiteta. Kao što i fascinacija tangama u onom ružnijem i nezgrapnijem delu ljudskog roda odavno nije stvar priproste napaljenosti neodraslih muškaraca, već stvar onog tananog fluida koji zovemo erotikom.Na tom kanapčetu visi eliksir života. I zato, na kraju, kad znamo svu ovu kulturnu i nekulturnu istoriju tog magičnog komadića tkanine koji nazivamo tangama, šta nam jedino preostaje? Da i individualno i kolektivno, i lično i politički, izvadimo štanglu iz zadnjice i ponosno raširimo guzove. Drugim rečima, da uživamo u njima i u dobu u kojem živimo, naravno.

Iz teksta "Tange - jedna (ne)kultruna istorija / Aleksej Kišjuahs /Esquire

Foto: Shuttesrtock

Najčitaniji tekstovi iz kategorije MAGAZIN

Još iz kategorije MAGAZIN