Ovo su stvari o kojima treba da razmišljate ako ste nezadovoljni poslovnim okruženjem

Prekovremeni sati, nedostatak slobode i samostalnosti u radu, nepredvidljivost radnih zadataka i nesigurnost radnog mesta – sve to doprinosi toksičnom okruženju sa kojim, ako postane neizdrživo, više nema smisla miriti se, već je neophodno ostaviti ga za sobom. „Potrebno je izlečiti osnovni problem“, kaže Jeffrey Pfeffer sa Stanforda, „a ne boriti se sa simptomima.“

Šta, dakle, činiti? Govore nam da „prioritizujemo“, posvetimo se najvažnijim zadacima. Da „delegiramo odgovornosti“. „Radimo efikasno“. „Postavljamo ciljeve“. Sve to su motivacioni slogani autokratskih šefova, koji su verovatno radoholičari. Ali nikakvi slogani ne smanjuju napetost i glavobolje ako se ne reše pitanja koja leže u samom načinu i pristupu radu.

„Morate naučiti da kontrolišete ono što možete kontrolisati, kaže Mark Henick. „Ne možete upravljati načinom na koji drugi razmišljaju ili onim što oni rade, kao ni količinom zaduženja koju vam nameću, ali imate apsolutnu kontrolu nad sopstvenim reakcijama.“ „Ne može svako da promeni posao, ali može da se usmeri na okolnosti kojima može da upravlja“, dodaje dr Reynolds.

„Neophodno je pružiti nervnom sistemu priliku za opuštanje“, kaže dr Daniel Posen. Stalna napetost ne dozvoljava umu da se opusti i resetuje, čineći dugoročnu štetu. Takođe, dodaje on, „promenite način razmišljanja. Izmenite nerealna očekivanja i pokušajte da prepoznate problematične obrasce. Osobe tipa A treba da uspore, a oni navikli da svakom ugađaju da nauče da povremeno kažu ’Ne’.“

Ipak, postoji velika razlika između shvatanja da se na ponašamo zdravo i usvajanja boljih navika i svetonazora. Neke firme nastoje da tu provaliju premoste osmišljavanjem i sprovođenjem wellness programa. Joel Goh, vanredni profesor poslovne administracije na Harvardu i jedan od koautora istraživanja o pasivnom pušenju naglašava da ipak: „Moramo veoma pažljivo razmišljati ne samo o tome šta poslodavci mogu učiniti i kakve programe ponuditi za smanjenje stresa, već o tome šta oni rade zaposlenima a što dovodi do stresa.“

Iako su takvi wellness programi pozitivan korak, oni ne dotiču srž problema. „Sa wellness programima“, kaže Goh, „sve prebacujemo na zaposlene. Time im govorimo ’Ako ste pod stresom, ponudićemo vam savetovanje, dati vam besplatne članarine za teretanu i časove joge, tako da se možete pozabaviti svojim stresom i nezdravim načinom života – sami.’“

Konačna odluka o načinu na koji ćemo razumeti ono što nam se dešava je, kao i uvek, na nama. Ako prepoznajete i razumete pokazatelje i posledice toksičnog radnog okruženja, kao i strategije pomoću kojih možete da se izborite sa njima, moći ćete da načinite svoj sledeći korak pod uslovima i u vreme kad to vama odgovara, povećavajući izglede da će sledeći posao biti mesto na kome ćete zaista uživati u radu.

Autor: Momir Iseni

Foto: Profimedia, Shutterstock