Šta muškarci zaista misle o omiljenom ženskom hobiju?

Muškarci nikada ne idu u šoping, oni idu isključivo u kupovinu. Kada su opsednuti kupoholičari predstavljaju se kao kolekcionari. Ako im se ispred izloga oznoje dlanovi, praviće se da se ništa ne dešava.

Pre par godina drugar me je pozvao da se prošetamo do  tržnog centra, da pogleda neke farmerice. Isprva se sve činilo prilično bezazleno, ali posle više od tri sata gledanja u svaki izlog, svraćanja u svaku radnju i udisanja prerađenog vazduha, morao sam malo da izađem napolje. Tri sata! Na kraju ništa nije ni kupio. Pritom, nikad nije pomenuo šoping. Nije me pozvao da idemo u šoping, reč šoping nikad nije izgovorena. Zašto? Zato što odrastao muškarac to sebi ne sme da dozvoli. Reč šoping ne sme biti izgovorena u društvu drugog mužjaka. To je ženski domen. Iako je naša avantura u tržnom centru bila sušta definicija šopinga, pravo iz rečnika (samo bez pazarenih artikala).

Kada se u istoj rečenici nađu muškarac i šoping, obično zamišljamo dve scene. Prva, u kojoj poslovan čovek koji ceni svoje vreme, namršten kao da u svakom trenutku proverava berzanski izveštaj, ulazi u radnju, bira proizvod u roku od dva minuta, plaća na kasi i odlazi. Vreme je novac. U drugoj sceni pak vidimo devojku koja trčkara od izloga do izloga dok muškarac glasno uzdiše pod teretom markiranih kesa i kune svoju sudbinu.

Stereotip glasi otprilike ovako: muškarci kupuju, žene idu u šoping. Muškarci su vazda efikasni i štedljivi, dok žene jure ko muve bez glave i pazare ono što im nikad neće trebati. Potpora ovome je došla pravo iz teorije evolucije (možemo zahvaliti Darvinu što se svaki segment života može objasniti milionima godina prirodne selekcije). Muškarci su bili lovci. Kad bi naišli na krdo bufala, odabrali bi jednog i krenuli u juriš. S druge strane, žene su sakupljale plodove i imale su vremena i bile motivisane da izaberu najbolje primerke.

Muškarci žele da se igraju i nadmeću sa drugim muškarcima. Žene žele da izgledaju bolje pred drugim ženama. Nije da i mi ne želimo da izgledamo dobro. Nismo životinje koje bi, da nema socijalnih konvencija, najradije po ceo dan igrale „Sony” ogrnute u čaršav u kome su spavale. Možda i bismo? Da li je pritisak društva jedino što nas gura da jedni drugima pokažemo svoje najbolje lice? Žene sebe predstavljaju kao najbolju nagradu, a muškarci moraju da dokažu da tu nagradu zaslužuju.

Ko zna ako je i kad (ako je ikad) ovo bilo tačno! Činjenica je da smo svi pomalo egzibicionisti. Sve u šta investiramo svoje vreme, emocije i, naravno, pare – govori o nama. Dodatno nas opisuje, hteli mi to ili ne. Stvar je u tome da se donekle razlikuje ono što muškarci i žene kupuju. Tačno je da će ženski ormar sadržati više neupotrebljenih ili jednom upotrebljenih artikala. Da li vredi trošiti pare na stvari koje nećeš obući? Što se njih tiče – vredi. S druge strane, imamo kategoriju Shut Up And Take My Money proizvoda, koja je, pre svega, usmerena ka muškoj populaciji. „Dart Vejder” otvarač za pivo koji je pedeset puta skuplji od običnog otvarača za pivo? Naravno da vredi!

Svi mi volimo svoje igračke, ali nam se vremenom prioriteti menjaju. Ovde mislim, pre svega, na žene. Muškarci se igraju do kraja života. Negde između 28. i 35. se „uozbilje” i odbace detinjaste stvari, ali vrlo brzo se opamete i shvate koliko su te detinjarije zanimljive. Kako starimo, naše igračke postaju bolje i skuplje (jedini aksiom u ovom tekstu i držim ga se).

Pa da li žene stvarno toliko vole da šetaju kroz tržne centre, posmatraju izloge i isprobavaju cipele? Da li su do te mere fascinirane šopingom, dok je nama muškarcima sve to strano? Pa, da i ne. Kada kažemo šoping, zamišljamo kese pune firmirane odeće i u toj oblasti žene prednjače. Dovoljno je baciti pogled na ženski i muški (ako postoji) odeljak u radnjama i shvatićeš. Ali ako se ne fokusiramo samo na odeću, situacija je prilično ujednačena. Jednako smo impulsivni i svako ima svoj omiljeni brend za koji je spreman da (pre)plati. Jedina osetljiva razlika je što su muškarci veoma nevoljni da zatraže pomoć. Znaš ono kad te neko pita da li može da ti pomogne, a ti se osetiš kao da ti je neko lupio šamar (i da su svi u radnji to videli). Komunikaciju sa prodavcima svodimo na minimum.

Bilo kojoj grupi pripadao, budi siguran da je u nekoj sobi tim marketinških eksperata i reklamnih agenata koji kroje kampanju i doteruju svoje proizvode da bi tebi imponovali. U polusociopatskom reklamnom svetu nijedna grupa nije zapostavljena. Onda i nije čudno kad tvoj ortak ispljuje dvočasovno lutanje po tržnom centru sa devojkom, na koje je bio primoran, da bi onda 15 minuta proveo mazeći svoj „iPad” kao da mu je decu rodio.

Ipak, ne zavaravajmo se. I žene mrze šoping. Moja devojka je reprezentativni primer. Prvih šest meseci nisam prestajao da se čudim njenoj organskoj reakciji pri kupovini. Nervoza, glavobolja i oznojeni dlanovi već u trećoj radnji. O isprobavanju stvari i da ne pričam.

Zašto su onda žene te koje nose stigmu kompulsivnih, emotivnih kupaca? Zašto, u njihovom slučaju, često kažemo da je ‚‚bilo jače od njih”, kad je realnost mnogo drugačija. Po poslednjim istraživanjima, jednak procenat impulsivnih kupaca ćeš naći na obe strane. Muškarci imaju svoje zanimacije na koje rado troše novac i po svim stavkama mogu da se svrstaju u kategoriju kupoholičar, s tim što se, u tom slučaju, često kriju iza naziva – kolekcionar. Bilo da se radi o kravatama koje nikad neće nositi, knjigama koje nikad neće pročitati ili video-igricama koje nikad neće završiti – sve se može sakriti iza titule kolekcionara.

Svi volimo čin kupovine, tj. sticanje novih stvari. Svi smo oportunisti koji vole dobar dil. Svi osetimo blagu (i ne tako blagu) euforiju prilikom kupovine i raspakivanja. Tu možemo da se zahvalimo dopaminu. Hormon kojim sebe nagrađujemo za tako male stvari kao što su hrana i seks proizvodimo i prilikom istraživanja, učenja i sticanja novih stvari. Vidimo kako tu šoping može da bude pokretač. Sve to prodavci (kad kažem prodavci, ne mislim na osobe, već na bezlične megakorporacije) obilno koriste i ne diskriminišu muške i ženske mušterije. I pre nego što krenete da poredite svoj život sa „Matriksom”, znajte da sve što kupite možete da vratite. Al' nećete. Jer vredi. Je l' tako?

Autor: Danilo Obradović

Foto: Profimedia

Najčitaniji tekstovi iz kategorije MAGAZIN

Još iz kategorije MAGAZIN