Šta nam za vreme praznika najteže pada?

Ono što sami sebi zakuvamo. A u tome smo potvrđeno veoma uspešni. Najbesmislenije je samo kada se ono što bi trebalo da bude uživanje pretvori u svoju suprotnost. A vreme ističe...

Čini mi se da je prva greška u vezi sa praznicima povezana sa velikim očekivanjima. Uporedite to sa najobičnijim vikendom koji ne slavi cela planeta, ali vi ste odlučili da ga baš iskoristite. Kada želimo previše, obično ostvarimo premalo. Sad, većina će se pozvati na Marfijev zakon, koji, eto, sve zezne jer i postoji da bi sve zeznuo. Međutim, oni koji se ne zadovoljavaju pozivanjem na zakon koji često ljudske namere ironično izvrne u njihovu suprotnost trebalo bi da potraže druge odgovore. Prevelikim očekivanjima sami sebe sabotiramo. Pritisnuti zamišljenim ciljem prestajemo da uživamo u onome što uspevamo da ostvarimo (na primer, da se pošteno naspavamo), već se bavimo time da li ćemo postići sve i šta je sledeća stavka idealnog  vikenda ili praznika kako bi on zaista bio idealan. Tako i uživanje može da se pretvori u opterećenje i izvor stresa. U slučaju novogodišnjih praznika sve se dodatno komplikuje. Pre svega zbog onih čuvenih planova, odluka i rezolucija koji bi trebalo da stupe na snagu prvog januara u devet ujutru. Zvuči nerealno i pre nego što se pokuša, zar ne?

Čak i filmske komedije koje su proslavile novogodišnje odluke i njihov krah jasno pokazuju da je reč o samoobmanjivanju. Ljudima jeste lakše da početak neke promene u sopstvenom životu (a promene svi najviše mrzimo zar ne?) vežu za određeni datum. Veruju da će važnost datuma pojačati bitnost njihovih odluka, pa da će ih se i oni sami ozbiljnije pridržavati. U suštini, reč je o odlaganju. Zašto početi odmah sa redovnim treniranjem kada je zvučnije i važnije privezati ga za prvo crveno slovo koje sledi za neka dva meseca?

Nerealni planovi podrazumevaju problematično ostvarenje, a sudaranje sa porazom na samom startu nove godine i nije baš ono najbolje što možete da priuštite sebi. Ali to nije jedina praznična zamka. Dosta je toga što je skoro nemoguće izbeći u tim danima bez obzira na to koliko ste u životu nezavisni. U stvari, što ste nezavisniji, teže je. Kada ćete se sresti sa svima koje ste zapostavili jer ste se, eto, koncentrisali da živite svoj život po svojim pravilima – ako ne za praznike? Baš u praznično vreme, koje svi oduvek zamišljaju kao period potpune relaksacije i neuslovljenog uživanja – skupi se dosta obaveza. Poznata nam je ona fraza: Red je... Red je da uradiš to, red je da uradiš ono... Nepisano pravilo je da ljudi najviše mrze ono što je red da urade.

Čak i kada su druge vrste, obaveze su ipak obaveze. Svejedno da li to znači da treba posetiti baba-tetku ili jesti što se više može. Sad je baš red reći nešto i o tom nadaleko čuvenom prazničnom prejedanju. Ljudi su, posebno ovde na Balkanu, gde se iživljavanje sa hranom posmatra kao najveći dar univerzuma, uspeli da usvoje još jedno pomalo bizarno pravilo: Jedi dok ne skapaš, žderi uprkos tome što ti je ozbiljno muka. Jer – praznici su! Kad ako ne sad kada svi rade istu stvar? I kada svega ima u izobilju! Narod koji je iznedrio poslovicu: Kakav na jelu, takav na delu, od prežderavanja stvara poeziju, najopipljiviji maksimum uživanja. Zbog toga je sasvim očekivano što mnogi pristaju, svesno ili nesvesno, na gomilanje hrane za praznični period, neracionalnu kupovinu i ozbiljno mučenje organizma. Jer – praznici su!

Mnogi fitnes-centri otvoreni su već drugog januara. Provuče se i neki koji radi prvog posle podne – da li zbog toga što ima gazdu sadistu ili fanatične klijente, svejedno. Odlazak na trening u skladu sa planom za novu godinu samo da bismo sami sebe uverili da smo to uspeli da izvedemo često se pretvori u najobičnije mučenje. Posebno kada se uzme u obzir šta je sve organizam pretrpeo u poslednjih četrdeset osam sati. Ne mora da bude tako, ali neretko jeste. Trening navodimo kao primer za to da se prilikom planiranja i rada na sebi uopšte ne sme misliti samo na formu. Nije najvažnije biti na treningu. Suština je u tome kako je taj trening izgledao. I sad je trenutak da se napravi tura, ali krećući se unazad. Nije najvažnije posetiti ili obići nekoga, već sresti se sa ljudima sa kojima zaista uživamo. Isto važi i za hranu. I za doček Nove godine ukoliko je dočekujemo negde gde aktuelni trend nalaže, u društvu koje nam manje-više prija, uz muziku koju nikada ne slušamo.

Na samom kraju, postoji i ekipa ljudi koji prazničnu pauzu koriste da nadomeste ono što su propustili tokom godine, ali u domenu kulturnih sadržaja. Ideja dobra, ali kao i sve ostalo – dok se izvodi sa merom. Tada sledi zatrpavanje di-vi-dijevima, knjigama, sajtovima, snimljenim a neodgledanim emisijama, da bi se već posle prvog dana sve izvrnulo u jednu histeričnu nekulturnu trku sa vremenom. U prevodu, ono što je namenjeno uživanju postaje razlog mučenja. Kako sve postići? Kako uživati onoliko koliko smo zamislili? Šta li se tek događa sa onima koji praznike koriste za nadomeštanje apstinencije tokom godine ili propuštenih šansi za obećavajuće dejtove?

U pozadini ove praznične trke, koja ne mora uvek da uskrati rezultate, što u najvećoj meri zavisi od nas samih, krije se zapravo opsesija vremenom kao takvim. I pre nego što je počelo ono što jedva čekamo da počne – svesni smo da će proći. Kako to nadigrati? Nikako drugačije osim uraditi sve zamislivo i nezamislivo u tim danima – pogrešno je predubeđenje ma koliko to što tokom praznika radimo bilo zapravo lepo, ugodno i relaksirajuće. Niko nije uspeo da se opusti, da zaspi ili dosegne ne znam kakvu erekciju onda kada je to histerično ili panično želeo. Konstantno misleći na sat koji otkucava.

Utisak je da su praznici baš to što jesu upravo zahvaljujući tome što se tada skoro ništa ne mora i što svih uslova i moranja koji određuju druge dane u godini nema ni na vidiku. Vredi probati.

Izvor: Esquire

Foto: Shutterstock

Najčitaniji tekstovi iz kategorije MAGAZIN

Još iz kategorije MAGAZIN