Zašto su devedesete opet u modi?

Gosha Rubchinski ima odgovor na to pitanje!

04 slika

Pogledaj sve slike

Tekst je izašao u aprilskom izdanju magazina Esquire.

Poetika beznađa, prazni rafovi u radnjama, mrki likovi koji zuje unaokolo Devize, devize, protesti, sankcije - samo su neke od asocijacija koje se javljaju onima koji su imali prilike da budu u Srbiji devedesetih, vremenu koje je označilo definitivnu pobedu kiča u kulturi i žestok proboj mediokriteta u svim poljima postojanja. Među mladima tog vremena podela na dizelaše i padavičare bila je jasna i titula ovog ili onog nošena je s ponosom i prezirom prema onom drugom. Dizelaši su nosili svilene trenerke, zlatne kajle, skupe sportske patike i dukseve upasane u visoko upasane farmerke (da se istakne muškost), uz obaveznu ljubav prema turbofolku, a padavičari su u zavisnosti od mesta na koja su izlazili bili manje definisani svojom pojavom, a više muzikom koju slušali i ekipom koja ih je okruživala.

I nije samo Srbija imala ovaj pomalo bolan dotok socijale u preovlađujuću sferu društva - mnoge zemlje Evrope imale su slične fenomene, supkulture koje su obeležile vreme devedesetih zahvaljujući svojoj pojavi i ponašanju - u Britaniji je to bio chav, u Škotskoj ned, Poljskoj dresiar, Rusiji gopnik, u Australiji bogan. A sve njih karakterisale su manje-više slične pojavnosti s minimalnim odstupanjima: sportska odeća, nakit od zlata, slabo obrazovanje i sklonost ka devijantnom ponašanju.

Mnogi filmovi su rado obrađivali ovu tematiku, pa je Srđan Dragojević svoje Rane napravio po istinitoj priči o dva drugara, tinejdžera dizelaša, koji su sravnavali svoje, prijateljske račune pucajući jedan drugom u nogu u Miljakovačkoj šumi. Francuski reditelj Mathieu Kassovitz je u svom kultnom crno-belom filmu Mržnja (La Hain) iz 1995. opisao tri prijatelja, potomaka emigranata, iz pariskog geta Chanteloup Les Vignes, koji neodoljivo podseća na betonsko okruženje Novog Beograda, devedesetih sinonim za dizelašku supkulturu, dok je Aleksej Balabanov u Ruskom ruletu (Жмурки) sjajno predstavio rusku verziju provincijalne kriminogene strukture s obiljem crnog humora.

Neverovatna je sličnost među glavnim likovima koji su, iako s različitih podneblja planete beskrajno slični, potvrđujući Jungovu tezu kolektivnog nesvesnog. I mada su pripadnici ove supkulture vremenom evoluirali i trenerke zamenili poslovnijom garderobom, postoje dizajneri u svetu koji se nakon skoro tri decenije vraćaju modnoj estetici devedesetih, vešto oživljavajući duh tog vremena viđen kroz prizmu današnjeg modno osvešćenog potrošača. Demna Gvasalia, Vejas Kruszewski, Gosha Rubchinskiy samo su neka od imena koja su na svojim kolekcijama imala vidljivu primenu estetike devedesetih.

Kompletan tekst pročitajte u aprilskom broju magazin Esquire!