EPIDEMIJA SAMOZALJUBLJENOSTI: Koliko se godišnje zaradi na planetarnoj narcisoidnosti?

Volimo sebe. I konačno smemo to da izgovorimo naglas

Televizija je oličenje narcisoidnosti. Hrani i pokreće upravo ono što je Frojd opisao kao suštinu narcisoidne ličnosti – iluziju i zabludu da vas neko posmatra. Međutim, i televizijski narcizam prolazi kroz jasno vidljive promene. Staru verziju samozaljubljenosti zamenjuje nova. U starom narcisizmu imamo glupe, lepe, bogate ljude koji pokušavaju samo jedno – da budu još lepši i još bogatiji. Predstavnici novog narcizma su pametni, ali neprivlačni, siromašni ljudi koji pokušavaju da se suoče s intenzivnom samoopsesijom koja ih pritiska.

Samosvesni narcisizam kakav, na primer, donosi serija „Kerini dnevnici“, svojevrsni nastavak „Seksa i grada“, najdominantniji je u popularnoj kulturi. Da li ste se ikada zapitali zašto ljudi gledaju „Kardašijanove“ ili bilo koji drugi rijaliti program? Verovatno zbog toga da bi shvatili koliko je samoeskponiranje prihvatljivo. I svaka naredna epizoda daje isti odgovor – više!

Međutim, zapanjujući podaci tek slede. U 2011. godini Amerikanci su potrošili 10 milijardi dolara na plastične operacije, a oko pet milijardi na NASA svemirska istraživanja. Po ovoj logici, dva puta je važnije imati dobre sise nego istraživati svemir. Akademski autori dela „The Narcissism Epidemic“ su utvrdili da je, među trideset sedam hiljada studenata, porast narcisoidnih osobina od osamdesetih godina do danas vrtoglav kao i stepen porasta gojaznosti. U velikoj meri ova epidemija je generacijska: Prema istraživanju Nacionalnog zdravstvenog instituta, 10% mladih Amerikanaca pokazuje simptome narcisoidnog poremećaja ličnosti, dok su svega 3% starijih razvila pomenute karakteristike.

U neverovatno kratkom vremenskom roku narcizam je od jednog u nizu psiholoških pojmova postao motiv koji određuje sve ljudske aktivnosti. Zapanjujuće, ali sam termin narcizam ušao je u upotrebu tek pre nešto više od jednog veka kao karakteristika ličnosti koja opisuje ono što se do tada smatralo psihološkim poremećajem – ljude koji seksualno zadovoljstvo pronalaze u sebi. Ako smo na nekom polju napredovali u proteklom veku, onda je to svakako samozadovoljavanje. Masturbacija je imala veći napredak od mikročipa – postajući iz godine u godinu sve dostupnija, otvorenija, brža, te daleko manje sramna. Isto je i sa narcisizmom, koji uopšte više ne predstavlja bolest već jednostavno – naš način života. On pokreće ekonomiju. Obrazovni sistem se sada skoro sasvim bazira na težnji ka ispunjenju potencijalnih ciljeva svake osobe. Roditelji daleko više vrednuju samopuzdanje svoje dece od njihovih istinskih vrlina ili obrazovanja. Čak i tehnologija podstiče narcizam: ulice su pune ljudi koji ne podižu pogled, svet dolazi do njih kroz sjaj njihovih mobilnih telefona. Narcizam, a ne ljubav, pokreće svet.

Frojd je u svom remek-delu „O narcizmu“ povezao narcizam sa željom da se ostane u stadijumu infantilnosti, što je posledica činjenice da je ljudima potrebno mnogo duže nego bilo kojoj drugoj vrsti da postanu samostalni. Po Frojdu, svi smo narcisoidni, bar u nekom periodu života, jer se rađamo premladi. Da li postoji bolji opis našeg vremena u ovom momentu? Svi se rađaju premladi. Ipak, sa sve većom rasprostranjenošću narcizma, postali smo ga i mnogo svesniji.

Ta samosvest je novost, što se sasvim jasno vidi i u aktuelnim televizijskim serijama. I pre petnaest godina postojale su žene koje su diplomirale na najboljim fakultetima, ali nisu mogle da nađu dobar posao. Postajale su toliko opsednute raskorakom između sopstvenog potencijala i nemogućnosti da se realizuju da su vremenom zaboravile bilo šta da rade. Postajale su književnice koje su više pričale o tome šta za njih znači biti pisac nego što su stvarno nešto pisale.

Vistan Hju Oden je 1940. napisao „Svako je u svojoj čauri ubeđen u svoju slobodu“. Pisci novog narcizma izgubili su tu sigurnost. Odustali su od ideje da mogu biti srećni sami sa sobom. Odustajanje od starog narcisizma je odustajanje i od samodestruktivnosti koja je išla u paketu s njim. Za trideset godina upotreba droge opala je za 30%. Upotreba kokaina je od 2006. opala za čak 40%. Ali je zato korišćenje amfetamina u usponu. Bljutavo samoudovoljavanje zamenjeno je skrupuloznim samoupravljanjem.

Naši najgledaniji programi ističu identične načine za bekstvo koje je Frojd postavio – Postoji izlečenje kroz ljubav i izlečenje kroz analizu. Samo mali broj srećnika uspe na prvi način. Za sve ostale – tu je televizija.

Izvor: Esquire / Stiven Marš

Foto: Profimedia