Ovo je za neke najbolji a za neke najgori način da se izbore s raskidom

Definicija rebounda je možda jedna od najpreciznijih na svetu. Glasi ovako – Ići iz jedne veze u drugu da bi se izbegao bol zbog raskida.

Rebound za koji u srpskom jeziku ne postoji ekvivalent koji bi stao u samo jednu reč - čest je izbor mnogih muškaraca i žena u vrlo specifičnoj situaciji. Jedna veza je upravo završena. Miđšta čudno. U ovom trenutku na svetu raskida hiljade i hiljade ljudi. Međutim, reč je o vezama koje se nisu završile onako kako je to bar jedan u paru očekivao. O vezama koje su ostavile trag. I trebalo bi ih preboleti. U suprotnom, rebound nije rebound. Prva sledeća partnerka je samo nastavak života uobičajenim ritmom, povratak starim navikama, zabava ili nešto ozbiljnije od toga. U odnosu sa njom traži se zadovoljstvo a ne uteha, izlečenje ili zaborav, koliko god kratkotrajan bio.

Rebound je jedan od prvih modusa za preboljevanje koji se može čuti od drugih. Vrlo čest savet prijatelja. Predlog da se što efikasnijepobegne od bola. I veliki broj muškaraca uspeva u tome. Nije istina da to „ne radi“. Problem je jedino u tome što ne radi uvek. Uspeh rebounda zavisi isključivo od toga koliko je ono prethodno i dalje prisutno, jako, dali još uvek intrigira, pecka, boli. Šta god da je u muškarcu povređeno – nekakvi stvarni osećaji ili sujeta od koje se podjednako sporo leči.

Međutim, postoje i oni za koje rebound nikada nije izbor. Nebitno je o kojoj se formi rebounda govori –neobaveznom seksu, kontinuiranom sporadičnom viđanju opet baziranom na seksu ili pokušaju nove veze. Seks je najlakši izbor jer ne angažuje ništa osim čula. Nova veza se u najvećem bbroju slučajeva ispostavi kao greška i zabluda. Formula je vrlo prosta – ukoliko je u prethodnu vezu zaista „investirano“ u smislu posvećivanja, truda, davanja, emocionalnosti, energije – šta se tako brzo može ponuditi sledećoj? Istina je – sve se obnavlja – od energije do volje za novim ali to već nije rebound jer je protok vremena izabran kao način da se ponovo stane na sopstvene noge.

Uostalom, retko koji muškarac će toj novoj, izabranoj za ozdravljenje, instantno i učinkovito, reći zbog čega je bira. Ma koliko bio zabavan, rebound je ipak bekstvo i prečica. Zabluda o tome da „ponovo živimo“ i „pogledajte koliko mi je dobro“ i „hej ti tamo, vidi me koliko sam srećan!“.

Bez pretenzija da se daje nekakva konačna poruka ili večita mudrost, važno je reći – najhrabrije, pa i najdostojanstvenije je, a u velikom finalu i najmuškije – suočiti se sa stvarima kakve jesu, sa tugom, sa prazninom, sa ranjenom sujetom, sa istinom da postoji neko preko puta kome je svejedno. I sve to bez gužvanja tudjih čaršafa. Ili iluzija o novoj ljubavi. Prečice jesu u trendu, prečice jesu lakše, ali ta rešenja „iz kesice“ nikada ne čiste situaciju do kraja. Pre ili kasnije, može se javiti neki recidiv. Nemora ali može. Takođe, suočavanje sa bolom ne isključuje seks i zabavu. Samo bez pridavanja ove vrste važnosti.

Autor: Milan Nikolić

Foto: Shutterstock