55 godina od ubistva Kenedija: Ovo su najluđe teorije zavere (II)

Drugi deo teksta pročitajte na sledećem linku.

Dugogodišnji neuspešni lovac na Titovu glavu Nikola Kavaja tvrdi da se u vreme atentata na Kenedija nalazio na stotinak metara od predsednikove limuzine, dodajući da se radovao njegovoj pogibiji jer nije mogao da mu oprosti što je ovaj poštovao Broza i čak ga ugostio u Beloj kući.

Najveći pijetet u eks-Jugoslaviji prema poginulom predsedniku Kenediju pokazao je hrvatski guslar iz Posušja Jozo Karamatić, koji je na tekst Bože Lasića 1965. godine snimio ploču za „Jugoton“, na kojoj je u desetercu opevao tragični događaj do najsitnijih detalja: izgled automobila, pucnje, lekarsku intervenciju, proglašenje smrti, izjave zvaničnika, prenos posmrtnih ostataka.

Osim što već pedeset godina traju nagađanja o tome da li je ubica predsednika Kenedija imao saučesnike i da li je postojala zavera na višem političkom nivou, atentat u Dalasu je mnogima poslužio i za odličan biznis. Tako je jedna škotska kompanija pre devet godina na tržište izbacila video-igricu „JFK Reloaded“ sa simulacijom atentata, u kojoj se nudila nagrada od 10.000 dolara onome ko uspe precizno da rekonsturiše trenutak u kome je ispaljen smrtonosni metak.

I aukcijske kuće su iskoristile priliku za dobru zaradu, pa su ambulantna kola kojima je predsednik prevezen nakon atentata prodata za 120.000 dolara, dok je kožna pilotska jakna u kojoj je Kenedi putovao u predsedničkom bombarderu dostigla fantastičnu cenu – 570.000 dolara.

Nakon pola veka odnekud je isplivao i audio-snimak razgovora u predsedničkom avionu na dan atentata sa tridesetak dodatnih minuta u odnosu na dosad poznatu verziju, čija se vrednost ceni na pola miliona dolara.

Iako je prošlo mnogo vremena, glavni grad federalne države Teksas još uvek ne uspeva da bude prepoznat kao svetski centar telekomunikacija ili makar po TV sapunici „Dalas“ koliko je prepoznatljiv po davnom tragičnom događaju. Iz želje da konačno sa sebe skinu stigmu „grada mržnje“ koji je tako „negostoljubivo“ dočekao Kenedija na njegovom poslednjem državničkom putovanju, lokalne vlasti su za „okruglu“ godišnjicu atentata organizovale „Projekat ljubavi“, manifestaciju sa tridesetak hiljada umetničkih dela koja će biti izložena duž trase kojom se svojevremeno kretala predsednička kolona.

Kenedijevom preranom smrću tok svetske istorije je, bez sumnje, nepovratno promenjen. Bio je jedan od onih velikana čija je nenadoknadivost shvaćena tek kada ga je nacija u tužnom mimohodu ispratila do poslednjeg konačišta.

ŽENE U ŽIVOTU KENEDIJEVIH

Priča o najpopularnijem američkom predsedniku bila bi nekompletna bez osvrta na ulogu poznatih i manje poznatih dama koje su dale nesebičan doprinos u trenucima kada se prvi čovek nacije odmarao od teških državničkih obaveza. Iako važi za zemlju koja veoma drži do porodičnih vrednosti, Amerika je oduvek bila sklona da svojim liderima progleda kroz prste. A još ako imamo u vidu tradiciju hedonističkih sklonosti muških potomaka Kenedijevih, razumljivo je što je i najslavniji potomak pomenute loze zabeležio zavidan skor na tom terenu.

Dok se njegovom ocu Džozefu pripisuje dugogodišnja intimna veza sa čuvenom glumicom Glorijom Svonson, za ime Džonovog sina, koji je poginuo u avionskoj nesreći, tabloidi su vezivali, između ostalih, imena Džesike Parker, Džulije Roberts, kao i Madone. U osvajanju ženskih srca nisu zaostajala ni predsednikova braća, kao ni njihovi muški naslednici.

Za buran ljubavni život Džona Kenedija njegov hroničar Simor Herš ima krajnje živopisno objašnjenje i opravdanje. Naime, iako je bio sportske građe, predsednik je imao ozbiljne probleme s kičmom i bolove koje je u potpunosti uspeo da otkloni tek terapijom doktora Jakobsona, odnosno njegovim „čudesnim injekcijama“. Ispostavilo se, kako hroničar tvrdi, da se radilo o „dopingu“ testosteronima, koji su toliko pojačali predsednikov libido da je postao seksualni zavisnik. Navodno je svakodnevno praktikovao „terapeutsko“ brčkanje u bazenu u društvu mladih pripravnica i drugih zgodnih dama. Štaviše, autor tvrdi da mu je ta navika, na posredan način, došla glave prilikom atentata. A evo kako – tih dana je, „relaksirajući“ se u bazenu, tako nezgodno istegao preponu, da je morao da nosi kruti steznik, koji mu je onemogućio da se već posle prvog pucnja povije napred i sačuva glavu.

Ni nakon pedeset godina nije utvrđen konačan spisak žena koje su prošle kroz predsednikov krevet, bar sudeći prema tabloidima.

Od Džonovog poznanstva s naočitom i ambicioznom novinarkom Žaklinom Buvije u njegovim kongresmenskim danima, pa do venčanja koje je nacija propratila s neskrivenim oduševljenjem proteklo je jedva godinu dana. Pre nego što se i potpis na bračnom ugovoru osušio, preduzimljivi novopečeni supružnik je okušao slast vanbračne avanture sa Šveđankom Gunilom von Post, koja je sačuvala njegovih 11 rukom pisanih pisama i pre tri godine ih ponudila jednoj aukcijskoj kući.

Svakako da je najslavnije ime koje mu se pripisuje bila neodoljiva Merilin Monro, za koju pedantni hroničari tvrde da je imala samo dva susreta s predsednikom, kao i da je naivno poverovala da će ga preoteti od zakonite supruge, te da je verovatno zbog izneverenih nada počinila samoubistvo.

Od ostalih slavnih lepotica s kojima ga štampa dovodi u vezu, tu su i Džejn Mensfild, Lana Tarner, Džoan Kraford, pa čak i Marlen Ditrih, starija od njega deceniju i po.

Prošle godine se, uz prigodnu knjigu sećanja i nastup na Si-En-Enu, na spisak predsednikovih navodnih ljubavnica „skromno“ samodopisala i izvesna Mimi Alford, tvrdeći da je radila kao pripravnica u Beloj kući i s predsednikom doživela svoje prvo seksualno iskustvo, a potom „utvrđivala gradivo“ čak u narednih 18 meseci. Njegove biografske podatke dopunila je pikanterijama o Džonovoj tobožnjoj sklonosti orgijama, kao i voajerisanju dok bi ona zadovoljava druge muškarca po njegovom izboru.

Ni domaći tabloidi ne zaostaju u maštovitosti o ovoj temi, ne dozvoljavajući da predsednikova „žurka“ prođe bez ijedne naše lepotice koja je, razume se, nadmašila sve ostale. Reč je o princezi Jelisaveti Karađorđević, koja je nekom prilikom izjavila da je, živeći u Americi, upoznala brojne ličnosti tamošnjeg džet-seta, a među njima i Džona Kenedija. Njeno kurtoazno poznanstvo začas je u štampi dobilo dimanzije strasne ljubavne veze zbog koje je predsednik napuštao sednice ratnog štaba u najdramatičnijim trenucima Kubanske krize. Bajkovitu priču je, navodno, u svojoj autobiografiji „dosolila“ njena ćerka Katarina Oksenberg smelo tvrdeći da joj je Kenedi biološki otac.

Pa da joj verujemo na reč, ništa nas ne košta, kad već američka javnost ignoriše njen kreativni uzlet imaginacije.

Izvor: Esquire

Foto: Profimedia

Najčitaniji tekstovi iz kategorije POLITIKA

Još iz kategorije POLITIKA