Živimo li u vremenu nasilja?

Reč je o čitavom spektru nasilnog ponašanja - od verbalne agresije ( koju ste sigurno morali iskusiti makar jednom u konfuznom saobraćaju prestonice kada ste recimo nakon paljenja zelene lampе ostali taman sekund duže na semaforu),  preko široko rasprostranjenog mobinga, maltretiranja kod kuće, u braku, na ulici, sajber zlostavljanja, pa do najekstremnijih vidova (upravo zbog segmenta masovnosti žrtava) kakvi su ratni sukobi, genocidi, gerilski i građanski ratovi čije se trajanje ponekad meri i decenijama.

Postoji tu nešto iskonsko, defacto.

Od kako se zavrteo  istorijski točak u kolektivnoj memoriji prisutna je jedna konstanta – nasilje u svom najširem obliku. Iako je ljudsko društvo potrošilo godine i decenije u stvaranju međunarodnih organizacija koje za cilj imaju garantovanje mira na kontinentu i u čitavom svetu, potpuno je racionalno  zapitati se – možemo li uopšte iskoreniti ratove? I odgovor je više nego jasan.

Rat je star koliko i čovečanstvo. Agresija takođe. U 21.veku tradicionalnudodatno komplikuju bombe u metroima, razjareni automobili u pešačkim zonama, kolone raseljenih, ljutih, povređenih, novo naoružanje uz uvek nove i stare građanske ratove, i na kraju ambicija, sila na jednoj i strah na drugoj strani, želja za vlašću i kolektivno bezumlje.

Različite oblasti nauke, uglavnom su saglasne u tvrdnji  da je agresivnost u nekoj meri urođena jer upravo ona garantuje opstanak vrste. Lov je predstavljao evolutivni faktor. Tome nas pre svega uči biologija. Ipak, čovek je kao emocijama i voljom obdareno biće negde morao da ode korak dalje od prostog instinkta za preživljavanjem, odvoji se od lava, skakavca, bogomoljke, vuka.  Da li je? U tom lancu, mi smo među najslabijim predatorima. Samo naizgled. Čovek u u svojim rukama drži nauku, što nadalje znači neprekidnu mogućnost usavršavanja stvarnosti, ali i naoružanje, gole ambicije i često iščašenog shvatanja sopstvenog mesta u univerzumu. Danas, on se definitivno ubraja u jednu od najnasilnijih vrsta. Dok smo se nekada takmičili zbog hrane i ženke, danas to radimo na nešto višem nivou, onom globalnom zbog resursa, generalne nadmoći i bogatsva, a onom nižem zbog novca, dominacije, ponovo nadmoći, sopstvene nesigurnosti, kompleksa, ljubomore.

Paralelno sa globalnim,  pojedinačni ratovi vode se na mikro nivou i to svakodnevno.

Nasilje danas

Nije potrebna preterana informisanost, već samo malo sluha za stvarnost pa da znate poražavajuću činjenicu da je u našoj zemlji čak 18 žena ubijno u porodičnom nasilju od početka godine. Tu negde, u našem  komšiluku, pokret protiv abortusa razmahao se do krajnjih razmera. Verovatno makar jedna osoba koju poznajete budi se sa pomešanim osećajima mučnine i straha i odlazi na posao na kom trpi mobing, svakodnevni, ponavljajući...I njega uglavnom nije uspeo da iskoren ni toliko osporavani zakon po kome bi trebalo da je čak i dovoljno provociraući vic osnov za zakonsku kaznu. Zakon uglavnom ne može da spreči nasilje.  Zakon samostalno ne može mnogo toga.

Za ljubav ili mržnju stvoreni?

Još sa teorijom duštvenog ugovora pristigla je jedna od najvažnijih dilema, ona o čovekovoj prirodi. Iako je postojao jasan konsenzus o opravdanoj potrebi organizovanja ljudi radi zaštite prirodnih prava ( na život, slobodu i imovinu), nesaglasje postoji oko jednog pitanja – da li je „čovek čoveku vuk“ ili je on ipak  po prirodi stvoren dobar i miroljubiv? Do danas,  to je pitanje o kome se može polemisati.  Ljudska priroda,uvek pipav i klizav teren, za naučnike i laike, verujuće i neverujuće, za sve nas.

Nasilje i popularna kultura

Transparentno predstavljanje nasilja više nije tabu, niti na filmu, niti u književnosti, niti u bilo kom vidu umetnosti. U svetlu svih pojedinačnih događaja vršnjačkog nasilja, porodičnih tragedija, femicida, mnogi su najpre„pucali“ u medije u njihovo izveštavanje, senzacionalizam i lešinarenje, u popularnu kulturu koja širi i prihvata ekslplicitno slikanje najnižih i najbizarnijih scena nasilja. Čak su  i super popularni planetarni fenomeni, serije i filmovi, često nailazili na široke osude samo iz razloga što se u scenama nasilja, silovanja, otvorene borbe ponekad odlazilo predaleko. Ne samo u alternativnom filmu, nasilje postaje jednako i holivudski fenomen.

U savremenoj literaturi takođe ne izostaje plastično slikanje scena agresije i užasa uz adekvatan rečnik koji ima za cilj da čitav doživljaj učini još snažnijim, gadnijim, strašnijim.

Otuda, dolazimo do nove dileme - da li je danas, upravo preterano prisustvo nasilja u svim segmentima života (uključujući popularnu kulturu)  ono što ga jača i osnažuje ili je upravo popularna kultura takva jer je u nama samima previše usađenog nasilja koje preti da se izlije se na sve čega se taknemo? Kokoška ili jaje našeg vremena, tek uključio se alarm koji zahteva.

Tekst u celini pročitajte u oktobarskom broju magazina Esquire

Autor: Jovana Zajić

Foto: Shutterstock

Najčitaniji tekstovi iz kategorije POLITIKA

Još iz kategorije POLITIKA