Brotox, bato!

To bi sad trebalo da zvuči kao neka uteha. Prema istraživanjima 17,1% muškaraca su redovni korisnici tretmana za podmlađivanje. Prvo botoks, pa onda sve ostalo. Podaci su provereni, tako da, sviđalo se to nama ili ne, predstavljaju činjenicu.

Odmah zatim slede ohrabrujući ili, kao što već rekoh, utešni refreni. Probao je Bred Pit, pa Kijanu, pa Kluni. I svi su se usrećili. Izgledaju mlađe, a i dalje su muškarčine. Primedba da je njima posao da se dobro drže i da baš od toga dobrim delom zavisi koliko dugo će ostati u trci i dobijati respektabilne uloge ne igra više nikakvu ulogu. I no name direktori, menadžeri, pripravnici i volonteri moraju više vremena da provode u teretani nego na seminarima i kursevima za usavršavanje ukoliko žele da napreduju. Svet je odavno digao ruke od toga da grebe ispod površine.

U istraživanjima se dalje navodi da se muškarci, kada je reč o estetskim zahvatima, u nečemu ipak razlikuju od žena. Navodno, oni pre svega osvežavaju lice i uklanjaju tragove umora. Brutalno peglanje im nije naročito zanimljivo, a i na primerima ostarelih modnih dizajnera vidi se da to i ne daje bogzna koliko privlačne rezultate. U prevodu – ženama mumificiranje bolje stoji. Čista glupost. Ne zna se ko je smešniji, samo što su žene oduvek bile češći predmet sprdnje kad je reč o fizičkom izgledu. Plavuše, silikonke, botoksirane, spaljene u solarijumu. Nešto im se uvek zameralo, a šale na račun onih koje imaju isti izraz lica i na svadbama i na sahranama postale su antologijske. Neko pokušava da opere ili opravda muškarce ne bi li ih ohrabrio da budu što fleksibilniji u odnosu prema industriji lepote. Čini mi se da je to nepotrebno.

Pripadnici takozvanog jačeg pola su davnih dana legli na rudu. Više to i ne skrivaju. Svako sa sobom vuče svoje kremice, eliksire i osveživače. Snimljene su tone reklama o tome kako mačo-muškarac osvaja parfimeriju. Poseban napor je uložen u to da nam se objasni koja je kozmetika po meri najdoslednijeg strejt tipa. Lickanje ne ugrožava muškost, naprotiv, ističe je i profiliše – vikalo se sa svih strana. U estetskim ritualima muškarca žene su prestale da vide bilo šta neobično. Veza između testosterona i znoja postala je romantični kliše iz prohujalih vremena. Bilo je samo pitanje dana kada će hijaluron, botoks i kojekakve niti doći na red. Sad, da li je to osvežavanje zarad mladalačkog šarma i jedrine ili eliminacija bora kao najpouzdanijih izdajničkih tragova – svejedno je.

Uz mlađu partnerku, botox se podrazumeva?

Treći stupidni refren koji se vrti po štampi u vezi sa ovim istraživanjem jezičke je prirode. Meni je patetičan do bola, vi prosudite sami. Pojavio se i muški izraz za botoks - brotox, kovanica koja u sebi sadrži bro od engleskog brother odnosno brat i deo reči botox (od boutulinum toxin). I mantox od man je takođe u opticaju. Dakle, kada mi ubrizgavamo spasonosne pizdarije u čelo, tapaciramo podočnjake i satiremo bore – mi to radimo muški. Frajerski. Brate, ’ajmo na brotoks – otrprilike bi trebalo da zazvuči regularan muški pozdrav. Ostaje samo jedno pitanje: Čemu?
Ako se kampanja protiv starosti podjednako odnosi na oba pola, zašto je važno na silu praviti razliku? Veza između starosti i mudrosti je raskinuta, životno iskustvo nema više apsolutno nikakvu vrednost, krštenice se spaljuju i kriju kao zmija noge. Uostalom, i društvene mreže nude opciju da se upišu samo dan i mesec rođenja. Uče nas da uvek možemo početi da živimo kao nikada dosad, ali da to ima svoju cenu. Ako bi stvarno hteo da probaš da li pedesete mogu da budu nove tridesete, onda moraš i izgledom potvrditi da si na nivou tog zadatka. Ne smeš delovati realno. Ko reže godine, obavezan je da reže i lice. Koža je taj najpakosniji višak. Živi dokument istine.

Žene vole mlađe muškarce, muškarci se lože na mlađe žene, istinski mladi su surovo arogantni prema onima koji to nisu kao da nikada neće doći u njihove godine. Toliko je mnogo sažaljenja i prezira prema starosti. Zašto se onda i dalje igramo dostojanstva ako smo ga konačno izgubili? Neko nas je jednom davno naučio šta je za dečake, a šta za devojčice, pa će nam onda biti lakše ako u botoks ubacimo slovo R.

U pripoveci Tomasa Mana Smrt u Veneciji ostareli pisac se zaljubljuje i, u očajničkim pokušajima da se približi premladoj osobi, farba kosu, brkove i menja način odevanja. Kasnije, sam sebe prepoznaje kao falsifikat. Telo je savršen stroj koji ima svoju ambalažu podložnu doterivanju, prekrajanju, remontu. Tragedija ili, tačnije, komedija nastaje kada motor ne može da isprati pakovanje. Ukoliko do takvog nesklada dođe, proizvod je fake, ma kako izgledao. Da ne govorim o tome šta može da se desi kada iz osveženog, mladalačkog pakovanja progovori umorna duša. Ali ko za dušu i dalje mari?

Autor: Milan Nikolić

Foto: Profimedia