Slavni glumac prznao: Evo kako sam postao zvezda

„Prvo što sam naučio – a to sam shvatio veoma rano – jeste da mogu da nasmejem ljude."

Nije bio dete-zvezda, ali je kao dete bio zvezda. Danas je svestan svojih moći, a znao je za njih i tada. „Prvo što sam naučio – a to sam shvatio veoma rano – jeste da mogu da nasmejem ljude. Baš rano. Moji mama i tata su zabavni. Tata je vrlo zabavan čovek, a u vreme kad sam bio klinac, sredinom šezdesetih, kada sam imao nekih sedam godina, stalno su priređivali večere. To je bilo drugo vreme, kad su ljudi priređivali koktele i pili skakavce. Tata je u tim prilikama voleo da ispriča priču, pomalo škakljivu – ništa vulgarno, samo blago škakljivo. Znao sam da ja treba da načinim sledeći korak. Malo prljaviju verziju. Dodao bih 'i znate, bilo je duboko', i svi za stolom počeli bi da se valjaju od smeha! Tata bi me šutnuo ispod stola, ali uvek sam znao da je to nešto što imam u svom arsenalu.“

Kluni se svog oca seća kao čoveka „apsolutno nepokolebljivog u svom nastojanju da uradi ono što je ispravno“ – oca koji svog sina uči da treba da se potuče sa svakim ko upotrebi reč „crnja“ iako je njegov sin zbog toga, kako sam kaže, „često dobijao po nosu“; oca koji bi ustao i otišao iz restorana ukoliko bi čuo da je neko izrekao uvijenu aluziju o „onim ljudima“, čak i ako zbog toga njegov sin nije mogao da završi svoju salatu od škampa; oca koji je terao svog sina da radi i štedi čitave godine kako bi, zajedno s ostalim Klunijevima, za Božić mogao odneti poklone najsiromašnijoj porodici u gradu. „Svi su voleli mog tatu jer se zalagao za sve ono što je dobro. To i dalje radi. Međutim, nije bilo posebno zabavno odrastati uz njega. Ljudi vole moje roditelje, to mi je poznato. Ja ih tad nisam voleo, u određenim periodima. Mislio sam da sam, u pogledu roditelja, loše prošao.“

Danas im je zahvalan. Posebno je zahvalan ocu zato što mu je govorio šta je šta, zato što mu je govorio da razmišlja o posledicama svojih postupaka pre nego što bilo šta uradi. Zahvalan je ocu i na onome što mu je ovaj odgovorio kad ga je sin pitao da li je, zbog svog političkog stava o ratu u Iraku, sebi stvorio problem. „Pitao me je: 'Je l' imaš posao?' Rekao sam: 'Imam'. Onda me je pitao: 'Je l' imaš pare u banci?' Rekao sam: 'Imam.' Onda mi je rekao: 'Umukni. Moraš da odrasteš. Znaš, ti si odrastao čovek. Sloboda govora znači da možeš da podigneš glas, ali onda budi spreman da ljudi o tebi govore loše. Tako to ide.' Odgovorio sam: 'Shvatam.' Naravno, već sam to znao, ali mnogo vam pomogne kad to čujete od svog starog.“

Izvor: Esquire

Foto: Profimedia